курчити

курчити

Serbo-Croatian

Etymology

From ку̏рац + -ити.

Pronunciation

• IPA^(key): /kûːrtʃiti/
• Hyphenation: кур‧чи‧ти

Verb

ку̑рчити impf (Latin spelling kȗrčiti)

1. (vulgar, reflexive) to boast, brag

Conjugation

Conjugation of курчити

Infinitive: курчити		Present verbal adverb: ку̑рче̄ћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: ку̑рче̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		курчим	курчиш	курчи	курчимо	курчите	курче
Future	Future I	курчит ћу1 курчићу	курчит ћеш1 курчићеш	курчит ће1 курчиће	курчит ћемо1 курчићемо	курчит ћете1 курчићете	курчит ће1 курчиће
	Future II	будем курчио2	будеш курчио2	буде курчио2	будемо курчили2	будете курчили2	буду курчили2
Past	Perfect	курчио сам2	курчио си2	курчио je2	курчили смо2	курчили сте2	курчили су2
	Pluperfect3	био сам курчио2	био си курчио2	био је курчио2	били смо курчили2	били сте курчили2	били су курчили2
	Imperfect	курчах	курчаше	курчаше	курчасмо	курчасте	курчаху
Conditional I		курчио бих2	курчио би2	курчио би2	курчили бисмо2	курчили бисте2	курчили би2
Conditional II		био бих курчио2	био би курчио2	био би курчио2	били бисмо курчили2	били бисте курчили2	били би курчили2
Imperative		—	курчи	—	курчимо	курчите	—
Active past participle		курчио m / курчила f / курчило n			курчили m / курчиле f / курчила n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Synonyms

• ра̀зметати

Related terms

• ку̏рац