љутити

љутити

Serbo-Croatian

Etymology

From љу̑т.

Pronunciation

• IPA^(key): /ʎǔːtiti/
• Hyphenation: љу‧ти‧ти

Verb

љу́тити impf (Latin spelling ljútiti)

1. (reflexive) to be mad at, become angry (+ with, at + accusative)

   знаш да се не могу љутити на тебе ― you know I can't get angry with you

   љутиш се на мене? ― Are you mad at me?

   немој се љутити/немој да се љутиш! ― don' t be so angry!

   не љутите се? ― you' re not mad?

2. (transitive) to anger, infuriate

   немој ме љутити/немој да ме љутиш! ― don't get me angry!

   љути ме што ме не слушаш ― I'm angered that you are not paying attention

   љутите ме, дечки! ― you' re pissing me off, boys!

Conjugation

Conjugation of љутити

Infinitive: љутити		Present verbal adverb: љу́те̄ћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: љу́ће̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		љу̑тӣм	љутиш	љути	љутимо	љутите	љуте
Future	Future I	љутит ћу1 љутићу	љутит ћеш1 љутићеш	љутит ће1 љутиће	љутит ћемо1 љутићемо	љутит ћете1 љутићете	љутит ће1 љутиће
	Future II	бу̏де̄м љутио2	бу̏де̄ш љутио2	бу̏де̄ љутио2	бу̏де̄мо љутили2	бу̏де̄те љутили2	бу̏дӯ љутили2
Past	Perfect	љутио сам2	љутио си2	љутио je2	љутили смо2	љутили сте2	љутили су2
	Pluperfect3	био сам љутио2	био си љутио2	био је љутио2	били смо љутили2	били сте љутили2	били су љутили2
	Imperfect	љу̑ћа̄х	љућаше	љућаше	љућасмо	љућасте	љућаху
Conditional I		љутио бих2	љутио би2	љутио би2	љутили бисмо2	љутили бисте2	љутили би2
Conditional II4		био бих љутио2	био би љутио2	био би љутио2	били бисмо љутили2	били бисте љутили2	били би љутили2
Imperative		—	љути	—	љутимо	љутите	—
Active past participle		љутио m / љутила f / љутило n			љутили m / љутиле f / љутила n
Passive past participle		љу̑ћен m / љућена f / љућено n			љућени m / љућене f / љућена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

Derived terms

• наљу́тити
• разљу́тити
• изљу́тити
• одљу́тити

• заљу́тити
• пољу́тити
• уљу́тити

References

• “љутити” in Hrvatski jezični portal