јурнути

јурнути

Serbo-Croatian

Etymology

From ју́рити.

Pronunciation

• IPA^(key): /jǔːrnuti/
• Hyphenation: јур‧ну‧ти

Verb

ју́рнути pf (Latin spelling júrnuti)

1. perfective formal of ју́рити

Conjugation

Conjugation of јурнути

Infinitive: јурнути		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: ју́рнӯвши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		јурнем	јурнеш	јурне	јурнемо	јурнете	јурну
Future	Future I	јурнут ћу1 јурнућу	јурнут ћеш1 јурнућеш	јурнут ће1 јурнуће	јурнут ћемо1 јурнућемо	јурнут ћете1 јурнућете	јурнут ће1 јурнуће
	Future II	будем јурнуо2	будеш јурнуо2	буде јурнуо2	будемо јурнули2	будете јурнули2	буду јурнули2
Past	Perfect	јурнуо сам2	јурнуо си2	јурнуо je2	јурнули смо2	јурнули сте2	јурнули су2
	Pluperfect3	био сам јурнуо2	био си јурнуо2	био је јурнуо2	били смо јурнули2	били сте јурнули2	били су јурнули2
	Aorist	јурнух	јурну	јурну	јурнусмо	јурнусте	јурнуше
Conditional I		јурнуо бих2	јурнуо би2	јурнуо би2	јурнули бисмо2	јурнули бисте2	јурнули би2
Conditional II		био бих јурнуо2	био би јурнуо2	био би јурнуо2	били бисмо јурнули2	били бисте јурнули2	били би јурнули2
Imperative		—	јурни	—	јурнимо	јурните	—
Active past participle		јурнуо m / јурнула f / јурнуло n			јурнули m / јурнуле f / јурнула n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References

• “јурнути” in Hrvatski jezični portal