јуначити

Serbo-Croatian

Pronunciation

IPA^(key): /junǎːtʃiti/
Hyphenation: ју‧на‧чи‧ти

Verb

јуна́чити impf (Latin spelling junáčiti)

(transitive) to encourage, embolden
(reflexive) to take heart, make oneself bold
(reflexive, derogatory) to pretend as if a hero

Conjugation

Conjugation of јуначити

Infinitive: јуначити		Present verbal adverb: јуна́че̄ћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: јуна́че̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		јуначим	јуначиш	јуначи	јуначимо	јуначите	јуначе
Future	Future I	јуначит ћу¹ јуначићу	јуначит ћеш¹ јуначићеш	јуначит ће¹ јуначиће	јуначит ћемо¹ јуначићемо	јуначит ћете¹ јуначићете	јуначит ће¹ јуначиће
Future	Future II	будем јуначио²	будеш јуначио²	буде јуначио²	будемо јуначили²	будете јуначили²	буду јуначили²
Past	Perfect	јуначио сам²	јуначио си²	јуначио je²	јуначили смо²	јуначили сте²	јуначили су²
	Pluperfect³	био сам јуначио²	био си јуначио²	био је јуначио²	били смо јуначили²	били сте јуначили²	били су јуначили²
	Imperfect	јуначах	јуначаше	јуначаше	јуначасмо	јуначасте	јуначаху
Conditional I		јуначио бих²	јуначио би²	јуначио би²	јуначили бисмо²	јуначили бисте²	јуначили би²
Conditional II		био бих јуначио²	био би јуначио²	био би јуначио²	били бисмо јуначили²	били бисте јуначили²	били би јуначили²
Imperative		—	јуначи	—	јуначимо	јуначите	—
Active past participle		јуначио m / јуначила f / јуначило n			јуначили m / јуначиле f / јуначила n
¹ Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. ² For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. ³ Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.