чучнути

чучнути

Serbo-Croatian

Etymology

From чу́чати.

Pronunciation

• IPA^(key): /t͡ʃût͡ʃnuti/
• Hyphenation: чуч‧ну‧ти

Verb

чу̏чнути pf (Latin spelling čȕčnuti)

1. (intransitive) perfective formal of чу́чати

Conjugation

Conjugation of чучнути

Infinitive: чучнути		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: чу̏чнӯвши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		чучнем	чучнеш	чучне	чучнемо	чучнете	чучну
Future	Future I	чучнут ћу1 чучнућу	чучнут ћеш1 чучнућеш	чучнут ће1 чучнуће	чучнут ћемо1 чучнућемо	чучнут ћете1 чучнућете	чучнут ће1 чучнуће
	Future II	будем чучнуо2	будеш чучнуо2	буде чучнуо2	будемо чучнули2	будете чучнули2	буду чучнули2
Past	Perfect	чучнуо сам2	чучнуо си2	чучнуо je2	чучнули смо2	чучнули сте2	чучнули су2
	Pluperfect3	био сам чучнуо2	био си чучнуо2	био је чучнуо2	били смо чучнули2	били сте чучнули2	били су чучнули2
	Aorist	чучнух	чучну	чучну	чучнусмо	чучнусте	чучнуше
Conditional I		чучнуо бих2	чучнуо би2	чучнуо би2	чучнули бисмо2	чучнули бисте2	чучнули би2
Conditional II		био бих чучнуо2	био би чучнуо2	био би чучнуо2	били бисмо чучнули2	били бисте чучнули2	били би чучнули2
Imperative		—	чучни	—	чучнимо	чучните	—
Active past participle		чучнуо m / чучнула f / чучнуло n			чучнули m / чучнуле f / чучнула n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References

• “чучнути” in Hrvatski jezični portal