усуђивати
Serbo-Croatian
Pronunciation
- IPA(key): /usudʑǐːʋati/
- Hyphenation: у‧су‧ђи‧ва‧ти
Verb
усуђи́вати impf (Latin spelling usuđívati)
- (reflexive) to dare
Conjugation
Conjugation of усуђивати
| Infinitive: усуђивати | Present verbal adverb: усу̀ђујӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: усуђи́ва̄ње | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | усуђујем | усуђујеш | усуђује | усуђујемо | усуђујете | усуђују | |
| Future | Future I | усуђиват ћу1 усуђиваћу | усуђиват ћеш1 усуђиваћеш | усуђиват ће1 усуђиваће | усуђиват ћемо1 усуђиваћемо | усуђиват ћете1 усуђиваћете | усуђиват ће1 усуђиваће |
| Future II | будем усуђивао2 | будеш усуђивао2 | буде усуђивао2 | будемо усуђивали2 | будете усуђивали2 | буду усуђивали2 | |
| Past | Perfect | усуђивао сам2 | усуђивао си2 | усуђивао je2 | усуђивали смо2 | усуђивали сте2 | усуђивали су2 |
| Pluperfect3 | био сам усуђивао2 | био си усуђивао2 | био је усуђивао2 | били смо усуђивали2 | били сте усуђивали2 | били су усуђивали2 | |
| Imperfect | усуђивах | усуђиваше | усуђиваше | усуђивасмо | усуђивасте | усуђиваху | |
| Conditional I | усуђивао бих2 | усуђивао би2 | усуђивао би2 | усуђивали бисмо2 | усуђивали бисте2 | усуђивали би2 | |
| Conditional II | био бих усуђивао2 | био би усуђивао2 | био би усуђивао2 | били бисмо усуђивали2 | били бисте усуђивали2 | били би усуђивали2 | |
| Imperative | — | усуђуј | — | усуђујмо | усуђујте | — | |
| Active past participle | усуђивао m / усуђивала f / усуђивало n | усуђивали m / усуђивале f / усуђивала n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech. | |||||||
Related terms
- усу́дити pf