упрљати

Serbo-Croatian

Etymology

у- +‎ прљати

Pronunciation

IPA^(key): /upřːʎati/
Hyphenation: у‧пр‧ља‧ти

Verb

упр́љати pf (Latin spelling upŕljati)

(transitive, reflexive) to dirty, soil
(transitive, reflexive) to stain, sully, besmirch (of name, honor, etc.)

Conjugation

Conjugation of упрљати

Infinitive: упрљати		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: упр́ља̄вши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		упрљам	упрљаш	упрља	упрљамо	упрљате	упрљају
Future	Future I	упрљат ћу¹ упрљаћу	упрљат ћеш¹ упрљаћеш	упрљат ће¹ упрљаће	упрљат ћемо¹ упрљаћемо	упрљат ћете¹ упрљаћете	упрљат ће¹ упрљаће
Future	Future II	бу̏де̄м упрљао²	бу̏де̄ш упрљао²	бу̏де̄ упрљао²	бу̏де̄мо упрљали²	бу̏де̄те упрљали²	бу̏дӯ упрљали²
Past	Perfect	упрљао сам²	упрљао си²	упрљао je²	упрљали смо²	упрљали сте²	упрљали су²
	Pluperfect³	био сам упрљао²	био си упрљао²	био је упрљао²	били смо упрљали²	били сте упрљали²	били су упрљали²
	Aorist	упрљах	упрља	упрља	упрљасмо	упрљасте	упрљаше
Conditional I		упрљао бих²	упрљао би²	упрљао би²	упрљали бисмо²	упрљали бисте²	упрљали би²
Conditional II⁴		био бих упрљао²	био би упрљао²	био би упрљао²	били бисмо упрљали²	били бисте упрљали²	били би упрљали²
Imperative		—	упрљај	—	упрљајмо	упрљајте	—
Active past participle		упрљао m / упрљала f / упрљало n			упрљали m / упрљале f / упрљала n
Passive past participle		упрљан m / упрљана f / упрљано n			упрљани m / упрљане f / упрљана n
¹ Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. ² For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. ³ Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. ⁴ Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.