упитати

упитати

Serbo-Croatian

Etymology

у- +‎ питати

Pronunciation

• IPA^(key): /upǐːtati/
• Hyphenation: у‧пи‧та‧ти

Verb

упи́тати pf (Latin spelling upítati)

1. (transitive, reflexive) to ask, question

Conjugation

Conjugation of упитати

Infinitive: упитати		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: упи́та̄вши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		упитам	упиташ	упита	упитамо	упитате	упитају
Future	Future I	упитат ћу1 упитаћу	упитат ћеш1 упитаћеш	упитат ће1 упитаће	упитат ћемо1 упитаћемо	упитат ћете1 упитаћете	упитат ће1 упитаће
	Future II	будем упитао2	будеш упитао2	буде упитао2	будемо упитали2	будете упитали2	буду упитали2
Past	Perfect	упитао сам2	упитао си2	упитао je2	упитали смо2	упитали сте2	упитали су2
	Pluperfect3	био сам упитао2	био си упитао2	био је упитао2	били смо упитали2	били сте упитали2	били су упитали2
	Aorist	упитах	упита	упита	упитасмо	упитасте	упиташе
Conditional I		упитао бих2	упитао би2	упитао би2	упитали бисмо2	упитали бисте2	упитали би2
Conditional II		био бих упитао2	био би упитао2	био би упитао2	били бисмо упитали2	били бисте упитали2	били би упитали2
Imperative		—	упитај	—	упитајмо	упитајте	—
Active past participle		упитао m / упитала f / упитало n			упитали m / упитале f / упитала n
Passive past participle		упитан m / упитана f / упитано n			упитани m / упитане f / упитана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.