тајити

тајити

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *tajiti, from Proto-Indo-European *teh₂-y- (“to steal”).

Pronunciation

• IPA^(key): /tǎːjiti/
• Hyphenation: та‧ји‧ти

Verb

та́јити impf (Latin spelling tájiti)

1. (transitive, intransitive) to conceal, keep secret

Conjugation

Conjugation of тајити

Infinitive: тајити		Present verbal adverb: та́је̄ћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: та́је̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		тајим	тајиш	таји	тајимо	тајите	таје
Future	Future I	тајит ћу1 тајићу	тајит ћеш1 тајићеш	тајит ће1 тајиће	тајит ћемо1 тајићемо	тајит ћете1 тајићете	тајит ће1 тајиће
	Future II	будем тајио2	будеш тајио2	буде тајио2	будемо тајили2	будете тајили2	буду тајили2
Past	Perfect	тајио сам2	тајио си2	тајио je2	тајили смо2	тајили сте2	тајили су2
	Pluperfect3	био сам тајио2	био си тајио2	био је тајио2	били смо тајили2	били сте тајили2	били су тајили2
	Imperfect	тајах	тајаше	тајаше	тајасмо	тајасте	тајаху
Conditional I		тајио бих2	тајио би2	тајио би2	тајили бисмо2	тајили бисте2	тајили би2
Conditional II		био бих тајио2	био би тајио2	био би тајио2	били бисмо тајили2	били бисте тајили2	били би тајили2
Imperative		—	таји	—	тајимо	тајите	—
Active past participle		тајио m / тајила f / тајило n			тајили m / тајиле f / тајила n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

• прита́јити
• ута́јити
• зата́јити