разљутити
Serbo-Croatian
Etymology
раз- + љутити
Pronunciation
- IPA(key): /razʎǔːtiti/
- Hyphenation: раз‧љу‧ти‧ти
Verb
разљу́тити pf (Latin spelling razljútiti)
- (reflexive) to be mad at, become angry (+ на (“with, at”) + accusative)
- (transitive) to anger, infuriate
Conjugation
Conjugation of разљутити
| Infinitive: разљутити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: разљу́тӣвши | Verbal noun: — | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | разљутим | разљутиш | разљути | разљутимо | разљутите | разљуте | |
| Future | Future I | разљутит ћу1 разљутићу | разљутит ћеш1 разљутићеш | разљутит ће1 разљутиће | разљутит ћемо1 разљутићемо | разљутит ћете1 разљутићете | разљутит ће1 разљутиће |
| Future II | будем разљутио2 | будеш разљутио2 | буде разљутио2 | будемо разљутили2 | будете разљутили2 | буду разљутили2 | |
| Past | Perfect | разљутио сам2 | разљутио си2 | разљутио je2 | разљутили смо2 | разљутили сте2 | разљутили су2 |
| Pluperfect3 | био сам разљутио2 | био си разљутио2 | био је разљутио2 | били смо разљутили2 | били сте разљутили2 | били су разљутили2 | |
| Aorist | разљутих | разљути | разљути | разљутисмо | разљутисте | разљутише | |
| Conditional I | разљутио бих2 | разљутио би2 | разљутио би2 | разљутили бисмо2 | разљутили бисте2 | разљутили би2 | |
| Conditional II | био бих разљутио2 | био би разљутио2 | био би разљутио2 | били бисмо разљутили2 | били бисте разљутили2 | били би разљутили2 | |
| Imperative | — | разљути | — | разљутимо | разљутите | — | |
| Active past participle | разљутио m / разљутила f / разљутило n | разљутили m / разљутиле f / разљутила n | |||||
| Passive past participle | разљућен m / разљућена f / разљућено n | разљућени m / разљућене f / разљућена n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech. | |||||||
Related terms
- разљући́вати impf