пуногласје
Serbo-Croatian
Etymology
From пу̏н (“full”) + гла̑с (“voice”) + -је, based on Russian полногла́сие (polnoglásije).
Pronunciation
- IPA(key): /punǒɡlaːsje/
- Hyphenation: пу‧но‧глас‧је
Noun
пуно̀гла̄сје n (Latin spelling punòglāsje)
- (linguistics) polnoglasie, pleophony
Declension
Declension of пуногласје
| singular | |
|---|---|
| nominative | пуно̀гла̄сје |
| genitive | пуно̀гла̄сја |
| dative | пуно̀гла̄сју |
| accusative | пуно̀гла̄сје |
| vocative | пуно̀гла̄сје |
| locative | пуно̀гла̄сју |
| instrumental | пуно̀гла̄сјем |