повјереник
Serbo-Croatian
Alternative forms
- поверѐнӣк
Etymology
повјерен (“past passive participle of повјерити (“to entrust”)”) + -ник.
Pronunciation
- IPA(key): /poʋjerěniːk/
Noun
повјерѐнӣк m (Latin spelling povjerènīk) (officialese)
- authorized agent, trustee, commissioner, competent entity, designee
Declension
Declension of повјереник
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | повјереник | повјереници |
| genitive | повјереника | повјереника |
| dative | повјеренику | повјереницима |
| accusative | повјереника | повјеренике |
| vocative | повјерениче | повјереници |
| locative | повјеренику | повјереницима |
| instrumental | повјереником | повјереницима |
Derived terms
- повјерѐнӣчкӣ
- повјерени́штво
References
- “повјереник” in Hrvatski jezični portal
- “повјереник”, in Речник српскохрватскога књижевног језика (in Serbo-Croatian), volume 4, Друго фототипско издање edition, Нови Сад, Загреб: Матица српска, Матица хрватска, 1971, published 1990, page 503