повереник
Macedonian
Pronunciation
- IPA(key): [pɔˈvɛɾɛnik]
Noun
повереник • (poverenik) m (feminine повереничка)
- confidant
Declension
Declension of повереник
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | повереник | повереници |
definite unspecified | повереникот | поверениците |
definite proximal | повереников | поверенициве |
definite distal | повереникон | повереницине |
vocative | поверенику | повереници |
count form | — | повереника |
Serbo-Croatian
Alternative forms
- повјерѐнӣк
Etymology
поверен (“past passive participle of поверити (“to entrust”)”) + -ник.
Pronunciation
- IPA(key): /poʋerěniːk/
Noun
поверѐнӣк m (Latin spelling poverènīk) (officialese)
- authorized agent, trustee, commissioner, competent entity, designee
Declension
Declension of повереник
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | повереник | повереници |
genitive | повереника | повереника |
dative | поверенику | повереницима |
accusative | повереника | поверенике |
vocative | поверениче | повереници |
locative | поверенику | повереницима |
instrumental | повереником | повереницима |
Derived terms
- поверѐнӣчкӣ
- поверени́штво
References
- “повереник” in Hrvatski jezični portal
- “повереник”, in Речник српскохрватскога књижевног језика (in Serbo-Croatian), volume 4, Друго фототипско издање edition, Нови Сад, Загреб: Матица српска, Матица хрватска, 1971, published 1990, page 503