дисати

дисати

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *dyxati. Compare ду̏х (“ghost; spirit”).

Verb

ди́сати impf (Latin spelling dísati)

1. (transitive, intransitive) to breathe, take breath

Conjugation

Conjugation of дисати

Infinitive: дисати		Present verbal adverb: ди́шӯћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: ди́са̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		дишем	дишеш	дише	дишемо	дишете	дишу
Future	Future I	дисат ћу1 дисаћу	дисат ћеш1 дисаћеш	дисат ће1 дисаће	дисат ћемо1 дисаћемо	дисат ћете1 дисаћете	дисат ће1 дисаће
	Future II	будем дисао2	будеш дисао2	буде дисао2	будемо дисали2	будете дисали2	буду дисали2
Past	Perfect	дисао сам2	дисао си2	дисао je2	дисали смо2	дисали сте2	дисали су2
	Pluperfect3	био сам дисао2	био си дисао2	био је дисао2	били смо дисали2	били сте дисали2	били су дисали2
	Imperfect	дисах	дисаше	дисаше	дисасмо	дисасте	дисаху
Conditional I		дисао бих2	дисао би2	дисао би2	дисали бисмо2	дисали бисте2	дисали би2
Conditional II		био бих дисао2	био би дисао2	био би дисао2	били бисмо дисали2	били бисте дисали2	били би дисали2
Imperative		—	диши	—	дишимо	дишите	—
Active past participle		дисао m / дисала f / дисало n			дисали m / дисале f / дисала n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

• ѝздисати
• нади́сати
• о̀дисати

• у̀дисати
• у̀здисати