водити
Old Church Slavonic
Etymology
From Proto-Slavic *voditi, from Proto-Balto-Slavic *wádīˀtei, from Proto-Indo-European *wedʰ-.
Verb
водити • (voditi) impf
- lead
- conduct
Conjugation
| 👤 singular | 👥 dual | 👤👥👥 plural | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| азъ (azŭ) | тꙑ (ty) | тъ (tŭ) | вѣ (vě) | ва (va) | та (ta) | мꙑ (my) | вꙑ (vy) | ти (ti) | |||||||||
| вождѫ (voždǫ) | водиши (vodiši) | водитъ (voditŭ) | водивѣ (vodivě) | водита (vodita) | водите (vodite) | водимъ (vodimŭ) | водите (vodite) | вождѫтъ (voždǫtŭ) | |||||||||
Derived terms
- въводити (vŭvoditi)
- възводити (vŭzvoditi)
- изводити (izvoditi)
- крадоводити (kradovoditi)
- наводити (navoditi)
- низъводити (nizŭvoditi)
- отъводити (otŭvoditi)
- поводити (povoditi)
- приводити (privoditi)
- проводити (provoditi)
- прѣводити (prěvoditi)
- прѣпроводити (prěprovoditi)
- разводити (razvoditi)
Related terms
- вести (vesti), a concrete counterpart of водити
References
- Бояджиев, Андрей (2016) Старобългарска читанка, София
Serbo-Croatian
Etymology
From Proto-Slavic *voditi, from Proto-Balto-Slavic *wádīˀtei, from Proto-Indo-European *wedʰ-.
Pronunciation
- IPA(key): /ʋǒditi/
- Hyphenation: во‧ди‧ти
Verb
во̀дити impf (Latin spelling vòditi)
- (transitive, intransitive) to lead
- (transitive) to conduct
Conjugation
Conjugation of водити
| Infinitive: водити | Present verbal adverb: во̏де̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: во̏ђе̄ње | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | водим | водиш | води | водимо | водите | воде | |
| Future | Future I | водит ћу1 водићу | водит ћеш1 водићеш | водит ће1 водиће | водит ћемо1 водићемо | водит ћете1 водићете | водит ће1 водиће |
| Future II | бу̏де̄м водио2 | бу̏де̄ш водио2 | бу̏де̄ водио2 | бу̏де̄мо водили2 | бу̏де̄те водили2 | бу̏дӯ водили2 | |
| Past | Perfect | водио сам2 | водио си2 | водио је2 | водили смо2 | водили сте2 | водили су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам водио2 | би̏о си водио2 | би̏о је водио2 | би́ли смо водили2 | би́ли сте водили2 | би́ли су водили2 | |
| Imperfect | вођах | вођаше | вођаше | вођасмо | вођасте | вођаху | |
| Conditional I | водио бих2 | водио би2 | водио би2 | водили бисмо2 | водили бисте2 | водили би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих водио2 | би̏о би водио2 | би̏о би водио2 | би́ли бисмо водили2 | би́ли бисте водили2 | би́ли би водили2 | |
| Imperative | — | води | — | водимо | водите | — | |
| Active past participle | водио m / водила f / водило n | водили m / водиле f / водила n | |||||
| Passive past participle | вођен m / вођена f / вођено n | вођени m / вођене f / вођена n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. | |||||||
Derived terms
- заво̀дити
- изво̀дити
- наво̀дити
- одво̀дити
- подво̀дити
- прево̀дити
- приво̀дити
- прово̀дити
- сво̀дити
- уво̀дити
Ukrainian
Etymology
From Proto-Slavic *voditi, from Proto-Indo-European *wedʰ-.
Pronunciation
- IPA(key): [wɔˈdɪte]
Audio (file)
Verb
води́ти • (vodýty) impf
- to lead, to conduct
- to drive
Usage notes
Води́ти is an abstract verb. Its counterpart, вести́ (vestý), is a concrete verb.
Conjugation
Conjugation of води́ти, води́ть (class 4c, imperfective, transitive)
| imperfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | води́ти, води́ть vodýty, vodýtʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | — |
| passive | — | — |
| adverbial | во́дячи vódjačy | води́вши vodývšy |
| present tense | future tense | |
| 1st singular я | воджу́ vodžú | бу́дуводи́ти, бу́ду води́ть, води́тиму búdu vodýty, búdu vodýtʹ, vodýtymu |
| 2nd singular ти | во́диш vódyš | бу́дешводи́ти, бу́деш води́ть, води́тимеш búdeš vodýty, búdeš vodýtʹ, vodýtymeš |
| 3rd singular він / вона / воно | во́дить vódytʹ | бу́деводи́ти, бу́де води́ть, води́тиме búde vodýty, búde vodýtʹ, vodýtyme |
| 1st plural ми | во́дим, во́димо vódym, vódymo | бу́демоводи́ти, бу́демо води́ть, води́тимемо, води́тимем búdemo vodýty, búdemo vodýtʹ, vodýtymemo, vodýtymem |
| 2nd plural ви | во́дите vódyte | бу́детеводи́ти, бу́дете води́ть, води́тимете búdete vodýty, búdete vodýtʹ, vodýtymete |
| 3rd plural вони | во́дять vódjatʹ | бу́дутьводи́ти, бу́дуть води́ть, води́тимуть búdutʹ vodýty, búdutʹ vodýtʹ, vodýtymutʹ |
| imperative | singular | plural |
| first-person | — | воді́м, воді́мо vodím, vodímo |
| second-person | води́ vodý | воді́ть vodítʹ |
| past tense | singular | plural ми / ви / вони |
| masculine я / ти / він | води́в vodýv | води́ли vodýly |
| feminine я / ти / вона | води́ла vodýla | |
| neuter воно | води́ло vodýlo | |
Derived terms
- води́тися (vodýtysja)
See also
- воді́йський (vodíjsʹkyj)
- воді́ння n sg (vodínnja)
- воді́й m pers (vodíj)
Further reading
- Bilodid, I. K., editor (1970–1980), “водити”, in Словник української мови: в 11 т. [Dictionary of the Ukrainian Language: in 11 vols] (in Ukrainian), Kyiv: Naukova Dumka
- “водити”, in Горох – Словозміна [Horokh – Inflection] (in Ukrainian)
- “водити”, in Kyiv Dictionary (in English)
- “водити”, in Словник.ua [Slovnik.ua] (in Ukrainian)