весељаковић
Serbo-Croatian
Etymology
From ве̏сео.
Pronunciation
- IPA(key): /ʋeseʎǎːkoʋitɕ/
- Hyphenation: ве‧се‧ља‧ко‧вић
Noun
весеља́ковић m (Latin spelling veseljáković)
- (as a term of endearment) a merry person
Declension
Declension of весељаковић
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | весељаковић | весељаковићи |
| genitive | весељаковића | весељаковића |
| dative | весељаковићу | весељаковићима |
| accusative | весељаковића | весељаковиће |
| vocative | весељаковићу | весељаковићи |
| locative | весељаковићу | весељаковићима |
| instrumental | весељаковићем | весељаковићима |
References
- “весељаковић” in Hrvatski jezični portal