верати

верати

Serbo-Croatian

Pronunciation

• IPA^(key): /ʋěrati/
• Hyphenation: ве‧ра‧ти

Verb

вѐрати impf (Latin spelling vèrati)

1. (reflexive) to climb

Conjugation

Conjugation of верати

Infinitive: верати		Present verbal adverb: ве̏рӯћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: вѐра̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		верем	вереш	вере	веремо	верете	веру
Future	Future I	верат ћу1 вераћу	верат ћеш1 вераћеш	верат ће1 вераће	верат ћемо1 вераћемо	верат ћете1 вераћете	верат ће1 вераће
	Future II	будем верао2	будеш верао2	буде верао2	будемо верали2	будете верали2	буду верали2
Past	Perfect	верао сам2	верао си2	верао je2	верали смо2	верали сте2	верали су2
	Pluperfect3	био сам верао2	био си верао2	био је верао2	били смо верали2	били сте верали2	били су верали2
	Imperfect	верах	вераше	вераше	верасмо	верасте	вераху
Conditional I		верао бих2	верао би2	верао би2	верали бисмо2	верали бисте2	верали би2
Conditional II		био бих верао2	био би верао2	био би верао2	били бисмо верали2	били бисте верали2	били би верали2
Imperative		—	вери	—	веримо	верите	—
Active past participle		верао m / верала f / верало n			верали m / верале f / верала n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

• узвѐрати