бити

бити

See also: бꙑти

Bulgarian

Pronunciation

• IPA^(key): [ˈbiti]

Participle

би́ти • (bíti)

1. indefinite plural past passive participle of би́я (bíja)

---

Old Church Slavonic

бити бѫбьнъ

Alternative forms

• ⰱⰻⱅⰻ (biti) – Glagolitic

Etymology

From Proto-Slavic *biti, from Proto-Balto-Slavic *bī́ˀtei, from Proto-Indo-European *bʰeyh₂-.

Verb

бити • (biti) impf

1. (transitive) to beat
   • from Slavonic Josephus, книга 6, 460в:

     титъ же рече имъ врѣмѧ прошенїѧ миноуло. [...] и тако рекъ повелѣ мꙋчити и, и би ѧ.

     titŭ že reče imŭ vrěmę prošenię minulo. [...] i tako rekŭ povelě mučiti i, i bi ę.

     (please add an English translation of this quote)

2. (transitive) to hit

Conjugation

conjugation of бити (biti)

infinitive						бити					supine					битъ
person			👤 singular						👥 dual						👤👥👥 plural
			азъ (azŭ)		тꙑ (ty)		тъ (tŭ)		вѣ (vě)		ва (va)		та (ta)		мꙑ (my)		вꙑ (vy)		ти (ti)
present			биѭ (bijǫ)		биѥши (biješi)		биѥтъ (bijetŭ)		биѥвѣ (bijevě)		биѥта (bijeta)		биѥте (bijete)		биѥмъ (bijemŭ)		биѥте (bijete)		биѭтъ (bijǫtŭ)
imperfect			биꙗахъ		биꙗаше		биꙗаше		биꙗаховѣ		биꙗашета		биꙗашете		биꙗахомъ		биꙗашете		биꙗахѫ
aorist			бихъ		би		би		биховѣ		биста		бисте		бихомъ		бисте		бишѧ
perfect		m	билъ	ѥсмь	билъ	ѥси	билъ	ѥстъ	била	ѥсвѣ	била	ѥста	била	ѥсте	били	ѥсмъ	били	ѥсте	били	сѫтъ
		f	била		била		била		билѣ		билѣ		билѣ		билꙑ		билꙑ		билꙑ
pluperfect		m	билъ	бѣхъ	билъ	бѣ	билъ	бѣ	била	бѣховѣ	била	бѣста	била	бѣсте	били	бѣхомъ	били	бѣсте	били	бѣшѧ
				бѣахъ		бѣаше		бѣаше		бѣаховѣ		бѣашета		бѣашете		бѣахомъ		бѣашете		бѣахѫ
				бꙑлъ ѥсмь		бꙑлъ ѥси		бꙑлъ ѥстъ		бꙑла ѥсвѣ		бꙑла ѥста		бꙑла ѥсте		бꙑли ѥсмъ		бꙑли ѥсте		бꙑли сѫтъ
		f	билa	бѣхъ	билa	бѣ	билa	бѣ	билѣ	бѣховѣ	билѣ	бѣста	билѣ	бѣсте	билꙑ	бѣхомъ	билꙑ	бѣсте	билꙑ	бѣшѧ
				бѣахъ		бѣаше		бѣаше		бѣаховѣ		бѣашета		бѣашете		бѣахомъ		бѣашете		бѣахѫ
				бꙑла ѥсмь		бꙑла ѥси		бꙑла ѥстъ		бꙑлѣ ѥсвѣ		бꙑлѣ ѥста		бꙑлѣ ѥсте		бꙑлꙑ ѥсмъ		бꙑлꙑ ѥсте		бꙑлꙑ сѫтъ
future perfect		m	билъ	бѫдѫ	билъ	бѫдеши	билъ	бѫдетъ	била	бѫдевѣ	била	бѫдета	била	бѫдете	били	бѫдемъ	били	бѫдете	били	бѫдѫтъ
		f	била		била		била		билѣ		билѣ		билѣ		билꙑ		билꙑ		билꙑ
conditional		m	билъ	бимь	билъ	би	билъ	би	била	бивѣ	била	биста	била	бисте	били	бимъ (бихомъ)	били	бисте	били	бѫ (бишѧ)
		f	била		била		била		билѣ		билѣ		билѣ		билꙑ		билꙑ		билꙑ
imperative					бии		бии		биивѣ		биита				биимъ		биите

present active participle

short forms
case	masculine			feminine			neuter
	singular	dual	plural	singular	dual	plural	singular	dual	plural
nominative	биꙗ	биѭща	биѭще	биѭщи	биѭщи	биѭщѧ	биꙗ	биѭщи	биѭща
genitive	биѭща	биѭщю	биѭщь	биѭщѧ	биѭщю	биѭщь	биѭща	биѭщю	биѭщь
dative	биѭщю	биѭщема	биѭщемъ	биѭщи	биѭщама	биѭщамъ	биѭщю	биѭщема	биѭщемъ
accusative	биѭщь	биѭща	биѭщѧ	биѭщѫ	биѭщи	биѭщѧ	биꙗ	биѭщи	биѭща
instrumental	биѭщемь	биѭщема	биѭщи	биѭщеѭ	биѭщама	биѭщами	биѭщемь	биѭщема	биѭщи
locative	биѭщи	биѭщю	биѭщихъ	биѭщи	биѭщю	биѭщахъ	биѭщи	биѭщю	биѭщихъ
long forms
nominative	биꙗи	биѭщаꙗ	биѭщеи	биѭщиꙗ	биѭщии	биѭщѧѩ	биѭщеѥ	биѭщи	биѭщаꙗ
genitive	биѭщаѥго	биѭщюю	биѭщиихъ	биѭщѧѩ	биѭщюю	биѭщиихъ	биѭщаѥго	биѭщюю	биѭщиихъ
dative	биѭщюѥмоу	биѭщиима	биѭщиимъ	биѭщии	биѭщиима	биѭщиимъ	биѭщюѥмоу	биѭщиима	биѭщиимъ
accusative	биѭщьи	биѭщаꙗ	биѭщѧѩ	биѭщѫѭ	биѭщии	биѭщѧѩ	биѭщеѥ	биѭщи	биѭщаꙗ
instrumental	биѭщиимь	биѭщиима	биѭщиими	биѭщеѭ	биѭщиима	биѭщиими	биѭщиимь	биѭщиима	биѭщиими
locative	биѭщиимь	биѭщюю	биѭщиихъ	биѭщии	биѭщюю	биѭщиихъ	биѭщиимь	биѭщюю	биѭщиихъ

present passive participle

short forms
number	masculine			feminine			neuter
	singular	dual	plural	singular	dual	plural	singular	dual	plural
nominative	биѥмъ	биѥма	биѥми	биѥма	биѥмѣ	биѥмꙑ	биѥмо	биѥмѣ	биѥма
genitive	биѥма	биѥмоу	биѥмъ	биѥмꙑ	биѥмоу	биѥмъ	биѥма	биѥмоу	биѥмъ
dative	биѥмоу	биѥмома	биѥмомъ	биѥмѣ	биѥмама	биѥмамъ	биѥмоу	биѥмома	биѥмомъ
accusative	биѥмъ	биѥма	биѥмꙑ	биѥмѫ	биѥмѣ	биѥмꙑ	биѥмо	биѥмѣ	биѥма
instrumental	биѥмомь	биѥмома	биѥмꙑ	биѥмоѭ	биѥмама	биѥмами	биѥмомь	биѥмома	биѥмꙑ
locative	биѥмѣ	биѥмоу	биѥмѣхъ	биѥмѣ	биѥмоу	биѥмахъ	биѥмꙑ	биѥмоу	биѥмѣхъ
long forms
nominative	биѥмꙑи	биѥмаꙗ	биѥмии	биѥмаꙗ	биѥмѣи	биѥмꙑѩ	биѥмоѥ	биѥмѣи	биѥмаꙗ
genitive	биѥмaѥго	биѥмоую	биѥмꙑихъ	биѥмꙑѩ	биѥмоую	биѥмꙑихъ	биѥмаѥго	биѥмоую	биѥмꙑихъ
dative	биѥмоуѥмоу	биѥмꙑима	биѥмꙑимъ	биѥмѣи	биѥмꙑима	биѥмꙑимъ	биѥмоуѥмоу	биѥмꙑима	биѥмꙑимъ
accusative	биѥмꙑи	биѥмаꙗ	биѥмꙑѩ	биѥмѫѭ	биѥмѣи	биѥмꙑѩ	биѥмоѥ	биѥмѣи	биѥмаꙗ
instrumental	биѥмꙑимь	биѥмꙑима	биѥмꙑими	биѥмоѭ	биѥмꙑима	биѥмꙑими	биѥмꙑимь	биѥмꙑима	биѥмꙑими
locative	биѥмѣѥмь	биѥмоую	биѥмꙑихъ	биѥмѣи	биѥмоую	биѥмꙑихъ	биѥмѣѥмь	биѥмоую	биѥмꙑихъ

past active participle

short forms
number	masculine			feminine			neuter
	singular	dual	plural	singular	dual	plural	singular	dual	plural
nominative	бив	бивша	бивше	бивши	бивши	бившѧ	бив	бивши	бивша
genitive	бивша	бившю	бившь	бившѧ	бившю	бившь	бивша	бившю	бившь
dative	бившю	бившема	бившемъ	бивши	бившама	бившамъ	бившю	бившема	бившемъ
accusative	бившь	бивша	бившѧ	бившѫ	бивши	бившѧ	бив	бивши	бивша
instrumental	бившемь	бившема	бивши	бившеѭ	бившама	бившами	бившемь	бившема	бивши
locative	бивши	бившю	бившихъ	бивши	бившю	бившахъ	бивши	бившю	бившихъ
long forms
nominative	бивъши	бившаꙗ	бившеи	бившиꙗ	бившии	бившѧѩ	бившеѥ	бивши	бившаꙗ
genitive	бившаѥго	бившюю	бившиихъ	бившѧѩ	бившюю	бившиихъ	бившаѥго	бившюю	бившиихъ
dative	бившюѥмоу	бившиима	бившиимъ	бившии	бившиима	бившиимъ	бившюѥмоу	бившиима	бившиимъ
accusative	бившьи	бившаꙗ	бившѧѩ	бившѫѭ	бившии	бившѧѩ	бившеѥ	бивши	бившаꙗ
instrumental	бившиимь	бившиима	бившиими	бившеѭ	бившиима	бившиими	бившиимь	бившиима	бившиими
locative	бившиимь	бившюю	бившиихъ	бившии	бившюю	бившиихъ	бившиимь	бившюю	бившиихъ

l-participle

masculine			feminine			neuter
singular	dual	plural	singular	dual	plural	singular	dual	plural
билъ	била	били	била	билѣ	билꙑ	било	билѣ	била

past passive participle

short forms
number	masculine			feminine			neuter
	singular	dual	plural	singular	dual	plural	singular	dual	plural
nominative	биѥнъ	биѥна	биѥни	биѥна	биѥнѣ	биѥнꙑ	биѥно	биѥнѣ	биѥна
genitive	биѥна	биѥноу	биѥнъ	биѥнꙑ	биѥноу	биѥнъ	биѥна	биѥноу	биѥнъ
dative	биѥноу	биѥнома	биѥномъ	биѥнѣ	биѥнама	биѥнамъ	биѥноу	биѥнома	биѥномъ
accusative	биѥнъ	биѥна	биѥнꙑ	биѥнѫ	биѥнѣ	биѥнꙑ	биѥно	биѥнѣ	биѥна
instrumental	биѥномь	биѥнома	биѥнꙑ	биѥноѭ	биѥнама	биѥнами	биѥномь	биѥнома	биѥнꙑ
locative	биѥнѣ	биѥноу	биѥнѣхъ	биѥнѣ	биѥноу	биѥнахъ	биѥнꙑ	биѥноу	биѥнѣхъ
long forms
nominative	биѥнꙑи	биѥнаꙗ	биѥнии	биѥнаꙗ	биѥнѣи	биѥнꙑѩ	биѥноѥ	биѥнѣи	биѥнаꙗ
genitive	биѥнaѥго	биѥноую	биѥнꙑихъ	биѥнꙑѩ	биѥноую	биѥнꙑихъ	биѥнаѥго	биѥноую	биѥнꙑихъ
dative	биѥноуѥмоу	биѥнꙑима	биѥнꙑимъ	биѥнѣи	биѥнꙑима	биѥнꙑимъ	биѥноуѥмоу	биѥнꙑима	биѥнꙑимъ
accusative	биѥнꙑи	биѥнаꙗ	биѥнꙑѩ	биѥнѫѭ	биѥнѣи	биѥнꙑѩ	биѥноѥ	биѥнѣи	биѥнаꙗ
instrumental	биѥнꙑимь	биѥнꙑима	биѥнꙑими	биѥноѭ	биѥнꙑима	биѥнꙑими	биѥнꙑимь	биѥнꙑима	биѥнꙑими
locative	биѥнѣѥмь	биѥноую	биѥнꙑихъ	биѥнѣи	биѥноую	биѥнꙑихъ	биѥнѣѥмь	биѥноую	биѥнꙑихъ

Derived terms

• възбити (vŭzbiti)
• избити (izbiti)
• обити (obiti)
• обитьѥ (obitĭje)
• оубииство (ubijstvo)
• убиїца (ubiica)
• оубити (ubiti)
• убитьѥ (ubitĭje)
• побити (pobiti)
• прѣбити (prěbiti)
• разбити (razbiti)
• събити (sŭbiti)

Related terms

• бивати (bivati)
• биение (bienie)
• оубиение (ubienie)
• оубиꙗти (ubijati)

---

Old East Slavic

Etymology

From Proto-Slavic *biti, from Proto-Balto-Slavic *bī́ˀtei, from Proto-Indo-European *bʰeyh₂-. Cognates include Old Church Slavonic бити (biti) and Old Polish bić.

Pronunciation

• (ca. 9^th CE) IPA^(key): /ˈbiti/
• (ca. 11^th CE) IPA^(key): /ˈbʲitʲi/
• (ca. 13^th CE) IPA^(key): /ˈbʲitʲi/
• Hyphenation: би‧ти

Verb

бити (biti) impf

1. (transitive) to beat, hit

Conjugation

Conjugation of бити (type III verb)

		Singular	Dual	Plural
Present	1st	бьѭ bĭjǫ	бьевѣ bĭevě	бьемъ bĭemŭ
	2nd	бьеши bĭeši	бьета bĭeta	бьете bĭete
	3rd	бьеть bĭetĭ	бьета bĭeta	бьѭть bĭjǫtĭ
Aorist	1st	бихъ bixŭ	биховѣ bixově	бихомъ bixomŭ
	2nd	би bi	биста bista	бисте biste
	3rd	би bi	биста bista	биша biša
Imperfect	1st	бихъ bixŭ	биховѣ bixově	бихомъ bixomŭ
	2nd	бише biše	биста bista	бисте biste
	3rd	бише biše	биста bista	бихѫ, бихѫть bixǫ, bixǫtĭ
Imperative		бьи bĭj	бьита bĭjta	бьите bĭjte
Cohortative		— —	бьивѣ bĭjvě	бьимъ bĭjmŭ
Present Active Participle		Present Passive Participle	Past Active Participle	Past Passive Participle
бьѧ bĭę		бьемъ bĭemŭ	бивъ bivŭ	битъ bitŭ
L-Participle		Infinitive	Supine
билъ bilŭ		бити biti	битъ bitŭ

Descendants

• Old Ruthenian: бити (biti)
  • Belarusian: біць (bicʹ)
  • Rusyn: би́ти (býty)
  • Ukrainian: би́ти (býty)
• Russian: бить (bitʹ)

References

• Sreznevsky, Izmail I. (1893), “бити”, in Матеріалы для Словаря древне-русскаго языка по письменнымъ памятникамъ [Materials for the Dictionary of the Old East Slavic Language Based on Written Monuments]‎ (in Russian), volume 1 (А – К), Saint Petersburg: Department of Russian Language and Literature of the Imperial Academy of Sciences, column 89

---

Serbo-Croatian

Etymology 1

From Proto-Slavic *byti, from Proto-Balto-Slavic *bū́ˀtei, from Proto-Indo-European *bʰuH-.

Pronunciation

• IPA^(key): /bîti/
• Hyphenation: би‧ти

Verb

би̏ти impf (Latin spelling bȉti)

1. (intransitive, copulative) to be
   • 1989, Ђорђе Балашевић (lyrics and music), “Девојка Са Чардаш Ногама”, in Три послератна друга‎, Нови Сад: Југотон, performed by Ђорђе Балашевић:

     Рекох јој "Бежи, мани се,
     и тражи боље партије!
     Премала је моја тамбура
     да те од кише сакрије".

     I told her “Move on, let go of me,
     and look for a better catch
     My guitar is too small
     To hide you from the rain”.

   небо је плаво ― the sky is blue

2. (intransitive) to exist

   код нас није кише ― it is not raining where we are

3. (intransitive) to be, appear

   гд(ј)е је дима, ту је и ватре ― where there's smoke, there's fire

4. (intransitive, interrogatively) forming a question

   јеси ли ту? ― are you there?

5. (intransitive) to be worth

   пет јабука је два еура ― five apples cost two euros

6. (intransitive, impersonally, in the future tense) it will happen

   бит ће рата ― a war is coming

7. (intransitive) to be located

   банана је на столу ― a banana is on the table

8. (intransitive) to express time

   три су сата ― it is three o'clock

9. (intransitive) to express age

   тек јој је шеснаест година ― she is only sixteen

Conjugation

Conjugation of бити

Infinitive: бити		Present verbal adverb: бу̏дӯћи		Past verbal adverb: би̑вши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		јесам / сам / будем	јеси / си / будеш	јест(е) / је / буде	јесмо / смо / будемо	јесте / сте / будете	јесу / су / буду
Future	Future I	бит ћу1 бићу	бит ћеш1 бићеш	бит ће1 биће	бит ћемо1 бићемо	бит ћете1 бићете	бит ће1 биће
	Future II	бу̏де̄м био2	бу̏де̄ш био2	бу̏де̄ био2	бу̏де̄мо били2	бу̏де̄те били2	бу̏дӯ били2
Past	Perfect	био сам2	био си2	био је2	били смо2	били сте2	били су2
	Pluperfect3	би̏о сам био2	би̏о си био2	би̏о је био2	би́ли смо били2	би́ли сте били2	би́ли су били2
	Aorist	бих	би	би	бисмо	бисте	бише
	Imperfect	бијах / бјех / бејах / бех	бијаше / бјеше / бејаше / беше	бијаше / бјеше / бејаше / беше	бијасмо / бјесмо / бејасмо / бесмо	бијасте / бјесте / бејасте / бесте	бијаху / бјеху / бејаху / беху
Conditional I		био бих2	био би2	био би2	били бисмо2	били бисте2	били би2
Conditional II4		би̏о бих био2	би̏о би био2	би̏о би био2	би́ли бисмо били2	би́ли бисте били2	би́ли би били2
Imperative		—	буди	—	будимо	будите	—
Active past participle		био m / била f / било n			били m / биле f / била n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse in many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

• бива
• бивати
• бивовати
• бивствен
• бивство
• бивствовати
• биство
• бит
• битак
• битан
• битност
• биће
• забат
• збивати се
• збиља
• збиљност
• збити се
• јесност
• јестан
• јество
• јестити
• првобитан
• првобитност
• пребивалац
• пребивалиште
• пребивати
• самобитан
• самобитност
• снебивати се
• снебити се

 

Etymology 2

From Proto-Slavic *biti, from Proto-Balto-Slavic *bī́ˀtei, from Proto-Indo-European *bʰeyh₂-.

Pronunciation

• IPA^(key): /bîti/
• Hyphenation: би‧ти

Verb

би̏ти impf (Latin spelling bȉti)

1. (transitive) to beat, hit, strike

   Synonyms: ту̑ћи, у̀дарати

Conjugation

Conjugation of бити

Infinitive: бити		Present verbal adverb: би̏јӯћи		Past verbal adverb: бивши		Verbal noun: бѝје̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		бијем	бијеш	бије	бијемо	бијете	бију
Future	Future I	бит ћу1 бићу	бит ћеш1 бићеш	бит ће1 биће	бит ћемо1 бићемо	бит ћете1 бићете	бит ће1 биће
	Future II	бу̏де̄м био2	бу̏де̄ш био2	бу̏де̄ био2	бу̏де̄мо били2	бу̏де̄те били2	бу̏дӯ били2
Past	Perfect	био сам2	био си2	био је2	били смо2	били сте2	били су2
	Pluperfect3	би̏о сам био2	би̏о си био2	би̏о је био2	би́ли смо били2	би́ли сте били2	би́ли су били2
	Imperfect	бијах	бијаше	бијаше	бијасмо	бијасте	бијаху
Conditional I		био бих2	био би2	био би2	били бисмо2	били бисте2	били би2
Conditional II4		би̏о бих био2	би̏о би био2	би̏о би био2	би́ли бисмо били2	би́ли бисте били2	би́ли би били2
Imperative		—	биј	—	бијмо	бијте	—
Active past participle		био m / била f / било n			били m / биле f / била n
Passive past participle		бијен m / бијена f / бијено n			бијени m / бијене f / бијена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse in many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

• заби́јати
• забијач
• за̏бӣт
• за̏бӣтан
• за̀бити
• за̏бӣтно̄ст
• за̏бӣто̄ст
• зби́јати
• збѝја̄ч
• збѝјен
• збѝјено̄ст
• зби̏ти
• изби́јати
• избѝја̄ч
• ѝзбити
• ѝзбојак
• наби́јати
• набѝја̄ч
• набѝјача
• набѝјено̄ст
• на̀бити
• на́бо̄јњача
• оби́јати
• обѝја̄ч
• о̀бити
• одби́јати
• одбѝја̄ч
• одбијѐница
• одби́так
• о̀дбити
• о̏дбо̄јан
• о̀дбо̄јнӣк
• одбо́јно̄ст
• по̀бити
• подби́јати
• по̀дбити
• преби́јати
• прѐбити
• приби́јати
• прѝбити
• при́бој
• прије́бој
• проби́јати
• пробѝја̄ч
• про̀бити
• про́бој
• про́бо̄јан
• про̀бојац
• пробо́јно̄ст
• разби́јати
• разбѝја̄ч
• разбѝјено̄ст
• ра̀збити
• ра́збој
• ра́збојӣште
• ра́збо̄јнӣк
• ра́збо̄јнӣштво
• ра́збо̄јство
• саби́јати
• сабѝја̄ч
• са̀бити
• сподбијати
• спо̀дбити
• сузби́јати
• су̀збити
• уби́јати
• убѝја̄ч
• у̀билац
• у̏битачан
• у̏битачно̄ст
• у̀бити
• у́бој
• у̀бојит
• у̀бојито̄ст
• у̀бојица
• у̀бо̄јнӣ
• у̀бо̄јство
• у̀збити

 

---

Ukrainian

Etymology

From Old Ukrainian бити (biti), from Old East Slavic бити (biti), from Proto-Slavic *biti, from Proto-Balto-Slavic *bī́ˀtei, from Proto-Indo-European *bʰeyh₂-.

Pronunciation

• IPA^(key): [ˈbɪte]

• Audio

  (file)

Verb

би́ти • (býty) impf (perfective поби́ти)

1. (transitive) to beat, to hit, to strike

Conjugation

Conjugation of би́ти, бить (class 11b, imperfective, transitive)

For declension of participles, see their entries. Adverbial participles are indeclinable.

imperfective aspect
infinitive	би́ти, бить býty, bytʹ
participles	present tense	past tense
active	—	—
passive	—	би́тий býtyj impersonal: би́то býto
adverbial	б'ючи́ bʺjučý	би́вши bývšy
	present tense	future tense
1st singular я	б'ю bʺju	бу́дуби́ти, бу́ду би́ть, би́тиму búdu býty, búdu býtʹ, býtymu
2nd singular ти	б'єш bʺješ	бу́дешби́ти, бу́деш би́ть, би́тимеш búdeš býty, búdeš býtʹ, býtymeš
3rd singular він / вона / воно	б'є bʺje	бу́деби́ти, бу́де би́ть, би́тиме búde býty, búde býtʹ, býtyme
1st plural ми	б'єм, б'ємо́ bʺjem, bʺjemó	бу́демоби́ти, бу́демо би́ть, би́тимемо, би́тимем búdemo býty, búdemo býtʹ, býtymemo, býtymem
2nd plural ви	б'єте́ bʺjeté	бу́детеби́ти, бу́дете би́ть, би́тимете búdete býty, búdete býtʹ, býtymete
3rd plural вони	б'ють bʺjutʹ	бу́дутьби́ти, бу́дуть би́ть, би́тимуть búdutʹ býty, búdutʹ býtʹ, býtymutʹ
imperative	singular	plural
first-person	—	би́ймо býjmo
second-person	бий byj	би́йте býjte
past tense	singular	plural ми / ви / вони
masculine я / ти / він	бив byv	би́ли býly
feminine я / ти / вона	би́ла býla
neuter воно	би́ло býlo

Derived terms

• розби́ти pf (rozbýty)

References

• Bilodid, I. K., editor (1970–1980), “бити”, in Словник української мови: в 11 т. [Dictionary of the Ukrainian Language: in 11 vols] (in Ukrainian), Kyiv: Naukova Dumka
• “бити”, in Горох – Словозміна [Horokh – Inflection] (in Ukrainian)
• “бити”, in Словник.ua [Slovnik.ua] (in Ukrainian)