банчити

банчити

Serbo-Croatian

Etymology

From ба̀нка.

Pronunciation

• IPA^(key): /bâːntʃiti/
• Hyphenation: бан‧чи‧ти

Verb

ба̑нчити impf (Latin spelling bȃnčiti)

1. (intransitive) to carouse, go on a drinking/drunken bout, be/go on a bender, have a binge

Conjugation

Conjugation of банчити

Infinitive: банчити		Present verbal adverb: ба̑нче̄ћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: ба̑нче̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		банчим	банчиш	банчи	банчимо	банчите	банче
Future	Future I	банчит ћу1 банчићу	банчит ћеш1 банчићеш	банчит ће1 банчиће	банчит ћемо1 банчићемо	банчит ћете1 банчићете	банчит ће1 банчиће
	Future II	будем банчио2	будеш банчио2	буде банчио2	будемо банчили2	будете банчили2	буду банчили2
Past	Perfect	банчио сам2	банчио си2	банчио je2	банчили смо2	банчили сте2	банчили су2
	Pluperfect3	био сам банчио2	био си банчио2	био је банчио2	били смо банчили2	били сте банчили2	били су банчили2
	Imperfect	банчах	банчаше	банчаше	банчасмо	банчасте	банчаху
Conditional I		банчио бих2	банчио би2	банчио би2	банчили бисмо2	банчили бисте2	банчили би2
Conditional II		био бих банчио2	био би банчио2	био би банчио2	били бисмо банчили2	били бисте банчили2	били би банчили2
Imperative		—	банчи	—	банчимо	банчите	—
Active past participle		банчио m / банчила f / банчило n			банчили m / банчиле f / банчила n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References

• “банчити” in Hrvatski jezični portal