odreći

odreći

Serbo-Croatian

Etymology

od- +‎ reći

Pronunciation

• IPA^(key): /ǒdretɕi/
• Hyphenation: od‧re‧ći

Verb

òdreći pf (Cyrillic spelling о̀дрећи)

1. (reflexive) to give up, renounce, repudiate, waive (something one owns)
2. (transitive) to disown (someone one has a connection to)
3. (transitive) to refute, disprove, gainsay

Conjugation

Conjugation of odreći

Infinitive: odreći		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: òdrekāvši		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Present		odreknem / odrečem	odrekneš / odrečeć	odrekne / odreče	odreknemo / odrečemo	odreknete / odrečete	odreknu / odreku
Future	Future I	odreći ću	odreći ćeš	odreći će	odreći ćemo	odreći ćete	odreći će
	Future II	budem odrekao2	budeš odrekao2	bude odrekao2	budemo odrekli2	budete odrekli2	budu odrekli2
Past	Perfect	odrekao sam2	odrekao si2	odrekao je2	odrekli smo2	odrekli ste2	odrekli su2
	Pluperfect3	bio sam odrekao2	bio si odrekao2	bio je odrekao2	bili smo odrekli2	bili ste odrekli2	bili su odrekli2
	Aorist	odrekoh	odreče	odreče	odrekosmo	odrekoste	odrekoše
Conditional I		odrekao bih2	odrekao bi2	odrekao bi2	odrekli bismo2	odrekli biste2	odrekli bi2
Conditional II		bio bih odrekao2	bio bi odrekao2	bio bi odrekao2	bili bismo odrekli2	bili biste odrekli2	bili bi odrekli2
Imperative		—	odrekni / odreci	—	odreknimo / odrecimo	odreknite / odrecite	—
Active past participle		odrekao m / odrekla f / odreklo n			odrekli m / odrekle f / odrekla n
Passive past participle		odrečen m / odrečena f / odrečeno n			odrečeni m / odrečene f / odrečena n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.

Related terms

• odrícati impf